Šta je Evropska komisija tražila od Srbije?

Događaji »
print rss Bookmark and Share

25.08.2011. Natasa Kukic

Šta je Evropska komisija tražila od Srbije?

Evropska komisija je u dodatnim pitanjima od srpskih vlasti zatražila između ostalog podatak o novcu koji se izdvaja za finansiranje političkih stranaka, načinu na koji se obračunava osnovica poreza na imovinu, stručnosti članova Agencije za borbu protiv korupcije i o broju ljudi zaposlenih u državnom sektoru.
Dodatna pitanja odnose se na većinu poglavlja iz Upitnika. U većini slučajeva Komisija je zatražila dodatne informacije u okviru postojećih pitanja, na koje je Srbija dostavila odgovore 31. januara, a ima i novih pitanja.
 
Evropska komisija zatražila je podatak o tome koji procenat budžeta se odvaja za političke stranke, prema kojoj metodologiji Agencija za borbu protiv korupcije proverava izveštaje, koliko ljudi na tome radi i da li su obučeni i koje su posledice u slučaju nedostavljanja izveštaja ili kršenja propisa na drugi način. Tražene su i informacije o ograničenjima i propisima u vezi sa donacijama političkim partijama. Jedno od dodatnih pitanja odnosi se na porez na imovinu koji naplaćuju lokalne samouprave - kako se procenjuje vrednost imovine i koliko je efikasna naplata.
 
U dodatnim pitanjima sadržana je opaska da postoji veliki broj vladinih tela - ministarstava, administrativnih vlasti u ministarstvima, inspektorata i posebnih organizacija. Evropska komisija je zapitala da li je za osnivanje tih tela potrebna odluka Skupštine Srbije, a zatražena je i informacija o broju državnih činovnika i ostalih zaposlenih u javnom sektoru.
Kada je reč o funkcionisanju institucija, stručnjake Evropske komisije zanimalo je da li se zaštitnik prava građana bavi administrativnim žalbama na sudove - rokove i ponašanje sudija.
Srbija je 31. januara predala evropskim zvaničnicima Odgovore na Upitnik Evropske komisije. Evropska komisija će na osnovu Odgovora i podataka koje prikupe njeni eksperti tokom misija u Srbiji izraditi mišljenje o tome da li je Srbija spremna za status kandidata u EU.

U pitanju o borbi protiv korupcije, jednom od gorućih pitanja za unapređenja društva u Srbiji, tražene su informacije o konkretnim rezultatima i planovima - rokovima u strategiji za borbu protiv korupcije, kao i o konkretnim merama koje ministarstva pravde i unutrašnjih poslova preduzimaju, osim obuka i uspostavljanja ekspertskih grupa
Traženi su i podaci o funkcionisanju Agencije za borbu protiv korupcije - o stručnosti i profesionalnom iskustvu osoblja i članova agencije, o tome šta se događalo nakon što je Agencija utvrdila da postoji sukob interesa, kao i o saradnji Agencije sa uzbunjivačima i zaštiti koju im pruža.
 
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Evropska komisija je zatražila plan za završetak privatizacije, kao i podatke o dobiti ili gubitku državnih preduzeća u periodu od 2000. do 2009.
Pitanje o Telekomu Srbije nalazi se u odeljku o konkurenciji, a Komisiju je zanimalo kakav je tok prodaje dela tog preduzeća. U oblasti javnih nabavki, Srbija je dobila novo pitanje o tome da li postoje propisi o borbi protiv korupcije u domenu javnih nabavki. Tražena je i informacija da li Srbija planira da, u svetlu potencijalnog dobijanja statusa kandidata, ukine preferencijalni status domaće privrede u javnim nabavkama.
 
Kada je reč o državnoj pomoći, oblast u kojoj Srbija treba do 2013. da se uskladi sa EU, tražen je plan na osnovu kojeg vlasti planiraju to da učine.
Evropska komisija je tražila i informacije o tome da li u Srbiji postoje propisi o ograničenju takozvane "kratke prodaje" (short selling) hartija od vrednosti, koju često primenjuju špekulatori na tržištu i za koji se veruje da je doprinela finansijskoj krizi u svetu. U oblasti elektronskih komunikacija Srbiji je postavljeno novo pitanje o preduzetim koracima da se cene budu zasnovane na troškovima, kao i planovi za poboljšanje situacije u tom domenu. Dodatna pitanja su, kao što se vidi iz iskustva Crne Gore, Hrvatske i Makedonije, uobičajena stvar, a kako je najavila Kancelarija za pridruživanje, odgovori će biti poslati u Brisel u aprilu.
 
Izvor: EurActiv.rs

Čitanja: 1841 | Komentara: 0

Dodaj komentar