Intervju Milke Forcan

Događaji »
print rss Bookmark and Share

21.02.2012. Kancelarija DLS

Intervju Milke Forcan

Sada se bavite lobiranjem, angažovani ste u Društvu lobista Srbije. Kada neko pomene tu reč, ovde su prve asocijacije mito, korupcija, zakulisne radnje…
- Pa, upravo je iz tog razloga Društvo i predalo resornom ministarstvu Predlog zakona o lobiranju, i nadamo se tome da će on u dogledno vreme biti donet. Time bi bili definisani načini i uslovi pod kojima se i kako lobira za određene interese, a da ne bude više dileme šta je korupcija, a šta lobiranje? Nakon toga, predviđeno je da se izdaju licence za lobiste, za koje će biti potreban stručni ispit. Donošenje ovog Zakona bilo bi u duhu usvojene antikorupcijske strategije i regulisalo bi jednu oblast koja svakako i sad postoji, ali je dosta nedefinisana. To što mi smatramo zakulisnim radnjama u svetu je posao kao i svaki drugi.
Vi ste držali i predavanja na temu lobiranja u Briselu, odnosno EU?
- Da, više puta, i to na poziv nekih fakulteta. Postoji sve veće interesovanje za ovu temu kod nas, a u planu su i specijalistički kursevi. Samo u Briselu registrovano je oko 3000 zvaničnih lobista. Pravila njihovog ponašanja su jasno definisani i poštuju se. Lobiste angažuju firme, udruženja, države…
Često se mogu čuti kritike poslovnih i bogatih ljudi (da ne kažemo tajkuna) na temu uslova za biznis u Srbiji. Mislite li da je država napravila fer uslove za sve?
- To je kompleksan odnos kojim nisu zadovoljni ni jedni ni drugi. S obzirom na to da sam dosta učestvovala u ovakvim razgovorima i slušala argumentacije i jednih i drugih, teško je reći da je jedna strana u pravu. Političari vole da obećavaju hiljade novih radnih mesta, posebno pred izbore, da najavljuju zaokret ka izvozno orijentisanoj privredi kao da se to može postići aklamacijom, a ne dugoročnom strategijom, koja u srpskoj privredi i nije baš vidljiva, ili stimulativnim merama koje država treba da donese.
Koji je najveći problem koji poslovni ljudi imaju sa državom?
- Privrednici su nezadovoljni time što ne mogu više da utiču i što se više ne pitaju u donošenju odluka i zakona kojima se reguliše privredna aktivnost. Ali, tu je uvek isto pitanje – koliko oni hoće da utiču iz sopstvenog interesa, a koliko gledaju širi društveni interes? Koliko sugerišu zakone ili odluke da bi štitili svoje pozicije, koliko im zaista odgovara otvaranje tržišta ili dolazak stranih kompanija? I tu je ta osetljiva granica gde političari ne bi smeli da popuštaju pred pojedinačnim interesima ili da štite i protežiraju pojedince uz “adekvatnu protivvrednost svojih usluga”.
Nedavno ste bili u Hrvatskoj na forumu “Žene u biznisu”, kao jedina poslovna žena iz Srbije. Kada će i da li će srpske firme tamo dobiti šansu koju njihove firme imaju ovde?
- Više puta sam bila gost na skupovima u Zagrebu, znam dosta poslovnih ljudi tamo i zaista sam uvek nailazila na dobar prijem. Na skupu koji je organizovalo Društvo lobista Hrvatske upravo sam i govorila o nesrazmeri koja postoji u pogledu broja firmi iz Hrvatske prisutnih u Srbiji i mnogo manjem broju u obrnutom pravcu. Ipak, to se ne može promeniti nekom uredbom ili dekretom. Potrebna je veća prodornost, kao i agresivnost naših firmi, a ne samo čekanje da država reši taj problem.
Uskoro kreće predizborna kampanja. Šta očekujete s marketinškog stanovišta, kakva će biti?
- Iako je kampanja već počela, realno ima još dosta vremena do izbora. Dovoljno čak i da se dese neka značajnija pomeranja u odnosu na ono što ankete sada pokazuju. Baš zbog toga verujem da će biti agresivnijih poteza u ovom periodu. Tu ne mislim na napade i prozivke, već na konkretne akcije. Nažalost, zbog izraženog, ali profanog marketinga dosta toga je izgubilo smisao.
Na šta vam liče političari sa lopatama, šlemovima i radničkim odelima?
- Ne verujem da glasači više reaguju na svakodnevne snimke političara sa šlemovima i lopatama. Niti pak veruju u to da je hapšenje lekara zbog mita od 150 evra vrhunski dokaz da se vlast obračunava sa korupcijom. Slažem se, naravno, da je davanje mita nedopustivo, ali u zemlji gde niko od političara nikada nije odgovarao ni za šta, a u svakom beogradskom kafiću i restoranu možete da čujete ko je od njih u kom poslu, ko stoji iza koje firme i dodeljuje velike poslove bez tendera, ko je kupio novi stan ili kuću, a ko otvorio restoran, to je u najmanju ruku apsurdno. Dakle, bez otkrivanja dela ozbiljne korupcije, koja teško da može da se dešava bez političara, vlast ne šalje sliku da ima ozbiljne namere u borbi protiv korupcije.
Dakle, verujete da će kampanja biti prljava?
- Politika je prljava sama po sebi. Za kampanju je u ovakvom trenutku bitno da ne bude marketinška već suštinska. Ovo se pre svega odnosi na vladajuću stranku, koja je u mogućnosti da to realizuje. Samo takvi potezi mogu doneti značajnije poboljšanje rejtinga i vratiti veru birača.
Ko bi bio idealan srpski premijer?
- Idealnog nema niti ga treba tražiti. Najbliže idealnom bi bio neko ko je već ostvario konkretne rezultate, čiji je rad vidljiv, neko energičan, sposoban i ne previše umešan u dosadašnje privatizacije, sanacije, stečajeve i sl. Dakle, neko bez većih hipoteka iz prošlosti, a ipak sa dovoljno iskustva. Ali, mislim da je važno da se jasno kaže pre izbora ko bi bio kandidat stranke u slučaju pobede na izborima, a ne da se to naknadno rešava. Nominovanje konkretnog imena za mesto premijera može znatno uticati na odluku glasača. Jedna od dve velike stranke je to već učinila.
Pre nekoliko godina ste u nekim anketama proglašavani najmoćnijom ženom Srbije? Da li ste se zaista tako i osećali?
- Osećala sam se, pre svega, nelagodno. Iako se to u najvećoj meri odnosilo na tadašnju poziciju ili, da tako kazem, moć koju je u to vreme imala kompanija u kojoj sam radila, lično se nisam uživela u tu ulogu. I tada sam govorila da se čovek ne može osećati ni moćno ni zadovoljno u zemlji gde većina ljudi živi teško, gde su problemi svuda oko vas, a vi niste u mogućnosti da svima pomognete niti da utičete na mnogo toga. U tom smislu percepcija moći je relativna stvar. Za mene je moćan čovek onaj ko može dosta toga da promeni, da učini život boljim. Pitanje je ko to zaista može u Srbiji.

Izvor: Telegraf.rs

Čitanja: 2122 | Komentara: 0

Dodaj komentar