Peti evropski pravno-politički forum

Aktuelnosti »
print rss Bookmark and Share

29.11.2012. Kancelarija DLS

Peti evropski pravno-politički forum

Lobiranje je u savremenim demokratskim društvima sasvim uobičajen postupak koji omogućuje zainteresovanim stranama da utiču na donošenje zakona i drugih propisa, ali ukoliko taj proces nije valjano regulisan, postaje generator korupcije, ocenjeno je danas na otvaranju međunarodne konferencije o lobiranju.
Peti Evropski pravni i politički forum, koji se ovoga puta bavi pitanjem regulisanja lobiranja u Srbiji i intenziviranjem borbe protiv korupcije, otvorio je vođa nemačkog GIZ Projekta za pravnu reformu u Srbiji Mike Falke, koji je istakao da lobiranje kao društveno prihvatljiva aktivnost postoji već decenijama i da je danas prihvaćeno kao regularan način da se zainteresovani uključe u proces donošenja propisa.
Proces lobiranja, međutim, kako je istakao, mora biti transparentan, što je moguće postići donošenjem i primenom propisa koji se odnose na tu aktivnost.
"Kada pomenemo lobiranje, prvo pomislimo na jake privredne subjekte koji imaju veliki uticaj. Oni mogu lako da lobiraju, ali šta je sa onima koji nemaju ni mrežu, ni resurse, ni mogućnost da dođu do zakonodavca - ovaj proces treba upravo da pomogne takvima", rekao je Falke.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer istakao je da lobiranje veoma važna tema kada je reč o neophodnosti balansiranja demokratskog ponašanja i prevencije nelegalnog uticaja i sukoba interesa.
Prema njegovim rečima, u Briselu deluje oko 50.000 lobista, ali je način na koji oni mogu uticati na donosioce odluka u evropskoj administraciji detaljno regulisan.
"Postoji rizik, ali sa njim se može suočiti tako što će postojati lista lobista i pregled njihovih aktivnosti, a donosioci zakona moraju se ponašati etično", objasnio je Dežer i naveo primer regulatornog tela OLAF koje sprovodi unutrašnje istrage kako bi se utvrdilo da li se sve događa u skladu sa propisima.
"Lobiranje je deo normalnog funkcionisanja modernih vlada i demokratija, normalno je kada pravite zakon da konsultujete i one koji će ga konzumirati. Ako donosite zakon o hemijskoj industriji, normalno je da ćete konsultovati industrijalce", kazao je Dežer.
Uslovi koji se moraju steći da bi proces lobiranja bio pod kontrolom, prema njegovim rečima, jesu postojanje transparentnosti u donošenju zakona i procena njegove svrhe i posledica primene, a drugi je mogućnost primene zakona.
 
"Postoje brojni izazovi i mnoge odluke moraju da budu donete, ali ćemo, kao i do sada, podržati Srbiju na tom putu", kazao je Dežer.
Sa tezom da je proces lobiranja neophodno urediti zakonom i drugim propisima saglasna je i Vlada Srbije koja, kako je najavila državna sekretarka u Ministarstvu pravde i državne uprave Gordana Stamenić, namerava da predloži zakon o lobiranju.
Ona je konstatovala da je lobiranje danas nezaobilazni deo savremenog uređenog društva i da je prisutno i u politici i u privredi, ali da u Srbiji taj pojam i dalje izaziva negativne asocijacije, jer se pod njim podrazumeva proces koji znači korupciju.
Uređen proces lobiranja je, međutim, kako je istakla, upravo suprotno - deo prevencije u borbi protiv korupcije, odnosno način da društvene grupe i nosioci ideja dobiju mogućnost da bez zloupotreba imaju pristup zakonodavcu.
"Zakonom utvrđena pravila ponašanja umanjuju mogućnost zloupotrebe, zato Ministarstvo pravde smatra da će zakon o lobiranju biti jedan od koraka u borbi protiv korupcije koji je prioritetni zadatak ove vlade", poručila je Stamenićeva.
Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag je, na kraju uvodnog dela foruma, konstatovao da je u demokratskom društvu legitimno da zainteresovane grupe utiču na proces donošenja zakona, jer time se zapravo doprinosi stvaranju boljih zakona.
"Lobiranje je pozitivna stvar, iako za mnoge postoje negativni konteksti lobiranja, jer može značiti ekskluzivni pristup onima koji donose odluke. Ako lobiranje nije regulisano, može podstaći korupciju i zato je važno imati transparentnu sliku o tome ko vrši uticaj na koga i zašto", rekao je norveški ambasador.
On je objasnio da u Norveškoj političari na zalasku karijere katkad postaju članovi lobističkih grupa gde prodaju svoje znanje o funkcionisanju sistema, ali postoje ograničenja kako bi se izbeglo da se nekome omogući pristup procesu donošenja odluka koji drugima nije dostupan.

Na drugom delu panelana diskutovali su svi akteri društva u Srbiji (vlade, parlamenta, sudstva, civilnog društva, privatnog sektora) među kojima su Zoran Stojiljković, predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije RS, Dušan Protić, pomoćnik ministra, Vladimir Cvijan, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo NS RS, Zoran Domazet, predsednik Društva lobista, Balša Kašćelan potpredsednik Društva lobista.  Panelisti su raspravljali o najadekvatnijim zakonskim rešenjima materije lobiranja. Forum se bavio pitanjem potrebe regulisanja lobiranja u Srbiji kao jednim od ključnih aspekata borbe protiv korupcije u Srbiji odnosno ulogom lobiranja koje se često koristi kako bi se uticalo na zvaničan proces donošenja odluka koje može da ugrozi ravnopravno ostvarivanje interesa. Na forumu je istaknuto da zakonodavni proces može biti ozbiljno ometen ukoliko neregulisano lobiranje utiče na donošenje zakona na neopravdan način.

 

 

Čitanja: 1630 | Komentara: 0

Dodaj komentar