Evropski parlament odbacio ACTA

Aktuelnosti »
print rss Bookmark and Share

09.10.2012. Kancelarija DLS

Evropski parlament odbacio ACTA

Evropski parlament je 4. jula odbacio Međunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja i piraterije (ACTA), koji je izazvao kritike zbog mogućeg ugrožavanja sloboda, posebno korisnika interneta. Pošto parlament nije prihvatio taj sporazum, on neće moći da važi u EU, odnosno da postane zakon, iako su ga potpisale 22 njene članice. To je prvi put da je Evropski parlament ostvario mogućnost koju je dobio Ugovorom iz Lisabona da odbaci međunarodni trgovinski sporazum.
 
Evropski poslanici su velikom većinom odbacili kontroverzni sporazum, za koji se zalagala Evropska komisija - 478 poslanika bilo je protiv, 39 je bilo za, a 165 poslanika se uzdržalo od glasanja. Evropski parlament odbio da usvoji sporazum ACTA pošto je pet njegovih odbora dalo negativno mišljenje na sadržaj sporazuma. Svi nadležni odbori Evropskog parlamenta - za građanske slobode, industriju, pravne poslove, razvoj i međunarodnu trgovinu - dali su negativno mišljenje o ACTA.
 
Tokom rasprave 3. juna samo je grupa konzervativnih poslanika stala u odbranu ACTA. Oni su zatražili od Evropskog parlamenta da sačeka mišljenje Evropskog suda pravde o tome da li je taj sporazum u skladu sa evropskim zakonima. Međutim, pošto je većina poslanika odbacila taj zahtev, znatan broj poslanika je bio uzdržan prilikom glasanja, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.
 
Izvestilac Evropskog parlamenta za sporazum ACTA, britanski poslanik Dejvid Martin (David) ukazao je na značaj borbe protiv piraterije i krivotvorenja, ali je pozvao posalnike da odbace ACTA jer nije do kraja jasan, što bi moglo da ugrozi građanske slobode, preneo je AFP.

U raspravi u Evropskom parlamentu, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht je rekao da će sporazum ponovo izneti pred parlament ako Evropski sud pravde bude dao pozitivno mišljenje na taj dokument. Komisija se zalaže za prihvatanje sporazuma zbog zaštite ekonomskih interesa kompanij koje su žrtve piraterije i krivotovrenja.

Evropska komisija u ime EU i 22 članice Unije potpisale su 26. januara 2012. u Tokiju međunarodni sporazum ACTA, čiji je cilj da se harmoniziju međunarodni standardi u zaštiti intelektualne svojine u više oblasti, od muzičke i filmske do farmaceutske industrije.
 
Sporazum treba između ostalog da zaštiti intelektualno vlasništvo i umetnička dela od masovnih krađa i piraterije na internetu. Mnogi stručnjaci, međutim, upozoravaju da sporazum može pod maskom borbe protiv piraterije da ugrozi slobodu interneta i anonimnost njegovih korisnika.
 
Popuštajući pred sve većim nezadovoljstvom javnosti, Komisija je saopštila 22. februara 20120. da će se obratiti Evropskom sudu pravde kako bi taj sud utvrdio da li je ACTA u skladu sa osnovnim pravima i slobodama u EU, poput slobode izražavanja i informisanja, zaštite podataka i intelektualne svojine.
 
Akta je ugovarana od 2007. godine između SAD, Japana, Kanade, Južne Koreje, Novog Zelanda, Australije, Evropske unije i još nekoliko zemalja. Pregovori su se vodili iza zatvorenih vrata, van svetskih trgovinskih tela, što je bilo naročita meta protivnika sporazuma. Sporazum stupa na snagu ako ga ratifikuje najmanje šest potpisnica.
 
Dojče vele navodi da ovakav ishod glasanja predstavlja "pobedu hiljada Evropljana koji su gnevno protestovali protiv Akte", a Evropski parlament je saopštio da je tokom ove rasprave prvi put iskusio "direktno lobiranje hiljada građana EU", s obzirom na demonstracije nezadovoljnih građana i imejlove i pozive koji su slali poslanicima.
 
Parlament je saopštio da je dobio peticiju sa potpisima oko 2,8 miliona građana širom sveta koji su tražili da ga odbaci.

Čitanja: 1397 | Komentara: 0

Dodaj komentar