Kancelarija u Briselu - put do EU fondova

Aktuelnosti »
print rss Bookmark and Share

10.10.2011. Natasa Kukic

Kancelarija u Briselu - put do EU fondova

U Evropskoj uniji su u toku pregovori o višegodišnjem budžetu EU za period od 2014. do 2020. godine, pa bi vlasti Srbije i drugih zemalja regiona trebalo da se angažuju da novac ne bi bio smanjen, smatraju u Kancelariji za evropske integracije i Evropskom pokretu u Srbiji. To predstavlja izazov u okolnostima ekonomske krize zbog kojih članice EU žele veće uštede. Srbija i zemlje Zapadnog Balkana nastoje i da izdejstvuju veću pomoć u pretpristupnoj fazi, a delimičan odgovor Komisije na to zvaničnici zaduženi za evropske integracije vide u otvaranju mogućnosti za finansiranje infrastrukturnih projekata iz budžeta EU.
 
"Ako dobijemo status kandidata to je dobra argumentacija da dobijemo nešto više sredstava", kazao je Ivan Knežević, zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji. On je, međutim, istakao da je problem to što se pregovori o narednom finansijskom okviru od 2014. do 2020. koji su u toku, odvijaju u vreme ekonomska krize koja potresa evro zonu i celu EU zbog čega članice Unije žele da štede.
 
Zamenik direktora vladine Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić kazao je da su budžetom predviđena sredstva od 12,5 milijardi evra za zemlje koje su u procesu približavanja EU, s tim što je u taj budžet uključena i Hrvatska.
 
"U narednom periodu treba usmeriti diplomatske aktivnosti kako bismo osigurali da taj iznos ne bude smanjen u pregovorima između država članica i kako bismo eventualno dobili pristup nekim novim linijama unutar evropskog budžeta koji bi omogućili razvoj infrastrukture kako od interesa za EU tako i za Srbiju i druge države Zapadnog Balkana", kazao je on.
Na pitanje o tome kakav je odgovor Komisije na predlog zemalja Zapadnog Balkana, Mirić je kazao da je "predlog budžeta na određeni nači i odgovor na zahtev". U predlogu, kako je istakao, postoji linija koja se zove Povezivanje Evrope i koja pruža podršku transevropskim projektima u oblasti transporta, energetike i informaciomnih tehnologija, pri čemu se projekti mogu sprovoditi i u zemljama koje nisu članice ukoliko je projekat od interesa za EU.
 
Kao primere mogućih projekata u Srbiji koji bi se mogli finansirati iz takvog programa naveo je izgradnju pruge na železničkom Koridoru 10, poput pruge Stara Pazova-Novi Sad, kao i projekte na Dunavu, koji u dužini od 600 kilometara prolazi kroz Srbiju. "Ukoliko radimo čišćenje rečnog korita u Nemačkoj i Austriji ne verujem da ono ima mnogo efekta ukoliko se ne radi u Srbiji", kazao je on. Ta finansijska linija za celu Evropu iznosi 50 milijardi evra.
 
"To je prvi put namera Evropske komisije da se omogući ta vrsta fleksibilnosti da se evropski budžet u onom delu koji je namenjen isključivo članicama koristi i za projekte van EU", naveo je on. "To je još podložno pregovorima, predstoje konsultacije između država članica o budućem budžetu", kazao je Mirić.
 
Knežević iz Evropskog pokreta je, međutim, kazao da ne očekuje mnogo od takve linije. "Mislim da to neće značajno uticati na iznos sredstava kojim Srbija može da upravlja i da ih usmerava u prioritetne oblasti na putu ka članstvu u EU", kazao je on.
 
Izvor: EurActiv

Čitanja: 1425 | Komentara: 0

Dodaj komentar